Rad je prezentovan na  Kongresu dečije i adolescentne ginekologije Srbije DAGS 2018

koji je održan u Beogradu od 23 do 24. marta 2018.

Gosti kongresa – Bord Evropske asocijacije decje i adolescentne ginekologije  EUROPAG

Mr. sci. med. dr Mirjana Anđelić, Specijalistička ginekološka ordinacija „Ordinacija Anđelić“

Prema definiciji Internacionalnog udruženja za proučavanje vulvovaginalnih oboljenja (ISSVD), vulvodinija (Vd) je bol u predelu vulve koji traje duže od 3 meseca u kontinuitetu bez jasnog uzroka nastajanja, sa mogućim predisponirajućim faktorima Dijagnoza se postavlja na osnovu isključivanja poznatih uzročnika vulvarnog bola. Naziva se još i idiopatski vulvarni bol. Vd može biti generalizovana ili lokalizovana. Po načinu nastanka deli se na provociranu ili spontano nastalu. Može biti primarna i sekundarnu. Po dužini trajanja deli se na : intermitentnu, stalnu, odloženu.

Prevalenca je od 3-15%, po različitim autorima. Najčešća incidenca je u starostnoj grupi od 18-25godina.Godišnja incidenca je oko 3%. Samo 1.6% slučajeva se pravilno dijagnostikuje , što predstavlja veliki stres za pacijentkinje koje često menjaju lekare i institucije tražeći pravu dijagnozu. Ova činjenica ima i ekonomski aspekt. Žene koje pate od vulvodinije imaju znatno lošiji kvalitet seksualnog odnosa, ali i celog socijalno ekonomskog statusa.

Etiologija: Etiologija Vd nije poznata.

Patofiziologija: smatra se da neuroproliferacija intraepitelialno i subepitelijalno, kao i ekstenzivna funkacija mast ćelija.

Riziko faktori za nastanak Vd su mnogobrojni: postojanje hroničnog bola na drugim lokalizacijama u organizmu, autoimune bolesti, ranije česte vulvovaginalne infekcije, pojedine dermatoze,rano stupanje u seksualne odnose, upotreba oralne hormonske kontracepcije,

Postavljanje dijagnoze Vd vrši se tek nakon isključivanja drugih stanja ili oboljenja koja mogu biti razlog vulvarnog bola.

Na fizičkom pregledu vulva je bez patološkog nalaza izuzev pojave bola nakon dodira štapićem vate ( lokalizovana), ili prisutne hiperestezije na celom vulvarnom području ( generalizovana).

Terpaija Vd ostaje i dalje izazov. Pored psihoterapije, bihevioralne terapije, fizikalne,medikamentozne terapije, u novije vreme se primenjuje terapija soft laserom, kao i injekcija autologne plazme bogate trombocitima. Excizija obolelog područja je poslednja terapijska opcija.

Zaključak: Značajan procenat Vd nastaju u adolescentnom uzrastu. Pravilnim sagledavanjem kofaktora nastanka Vd u ovoj starosnoj grupi mogu doprineti prevenciji i lakšem i bržem lečenju ovog stanja.