Ako imate dijagnozu sindroma policističnih jajnika, verovatno ste u poslednjih nekoliko meseci negde naišli na skraćenicu PMOS i zapitali se da li se nešto promenilo u vašem nalazu. Odgovor je jednostavan: dijagnoza se nije promenila. Reč je o potpuno istom stanju, samo tačnije imenovanom.
Naziv sindrom policističnih jajnika (PCOS) je 12. maja 2026. godine zvanično zamenjen novim terminom - poliendokrini metabolički ovarijalni sindrom (PMOS). Promena je objavljena u uglednom medicinskom časopisu The Lancet, nakon procesa koji je trajao 14 godina i u koji je bilo uključeno više od pedeset stručnih i pacijentskih organizacija širom sveta. U nastavku teksta objašnjavamo šta novi naziv znači, zašto je uveden i, što je za mnoge pacijentkinje najvažnije, kako se ova promena odnosi na planiranje trudnoće.
Šta znači naziv PMOS
Skraćenica PMOS sastoji se od četiri elementa, i svaki od njih nosi određenu kliničku poruku.
Poliendokrini: ukazuje da je u stanje uključeno više hormonskih sistema, ne samo jajnici. Reč je o poremećaju koji obuhvata i hormonsku osu koja upravlja ovulacijom, i metabolizam insulina.
Metabolički: naglašava dimenziju koja je ranije često ostajala u drugom planu: insulinsku rezistenciju, metabolizam glukoze, telesnu težinu i kardiometabolički rizik.
Ovarijalni: jajnici jesu deo kliničke slike, kroz poremećaj ovulacije i produkciju androgena, ali nisu jedini organ na koji stanje utiče.
Sindrom: reč je o skupu obeležja koja se javljaju zajedno, a ne o jednoj jasno definisanoj bolesti sa jednim uzrokom.
Zašto naziv „policistični" nije bio tačan
Naziv sindrom policističnih jajnika godinama je stvarao zabunu, i to iz nekoliko razloga.
Ono što se na ultrazvuku vidi kod ovog stanja nisu ciste u pravom medicinskom smislu, već veliki broj sitnih antralnih folikula, jajnih ćelija koje su započele sazrevanje, ali usled hormonskog poremećaja nisu uspele da ga dovrše. To je suštinski drugačiji nalaz od prave ciste, koja predstavlja šupljinu ispunjenu tečnošću.
Novija istraživanja iste grupe autora koja je predložila promenu naziva pokazala su, kako navode i domaći mediji, da kod ovog stanja nema povećanog broja stvarno abnormalnih cista na jajnicima u odnosu na opštu populaciju.
Postoji i obrnuta zabuna. Mnoge pacijentkinje imaju potpuno uredan ultrazvučni nalaz jajnika, bez vidljivih promena, a ipak ispunjavaju sve druge kriterijume za ovu dijagnozu, poput poremećaja ovulacije i povišenih androgena. Za njih je naziv „policistični" bio ne samo netačan, već i zbunjujuć.
Stari naziv je, prema oceni autora promene, godinama vodio ka pogrešnim predstavama o prirodi stanja i doprinosio stigmi, naročito kada je reč o plodnosti. Mnoge žene su ga pogrešno tumačile kao direktnu prepreku trudnoći.
Kako je došlo do promene naziva
Proces promene naziva vodila je prof. Helena Teede sa Monash univerziteta u Australiji, u radu koji je trajao 14 godina i uključio više od 22.000 odgovora iz anketa sprovedenih među pacijentkinjama i zdravstvenim radnicima širom sveta. U procesu je učestvovalo 56 stručnih i pacijentskih organizacija, uz niz radionica na kojima su predlozi testirani i sa lekarima i sa ženama koje žive sa ovom dijagnozom. Rezultat je objavljen u časopisu The Lancet, a Američko društvo za reproduktivnu medicinu (ASRM) zvanično je podržalo novi termin. Rekategorizacija podrazumeva i postepene izmene kliničkih vodiča, medicinske edukacije i međunarodnih klasifikacija bolesti, sa punom implementacijom planiranom do 2028. godine.
Zašto je metabolički deo naziva važan za plodnost
Ovo je verovatno najvažnija promena u načinu na koji treba razumeti stanje koje je donedavno nosilo naziv PCOS, a pacijentkinje ga retko čuju objašnjeno na ovako povezan način.
Kod velikog broja žena sa ovom dijagnozom postoji insulinska rezistencija, stanje u kojem ćelije organizma slabije reaguju na insulin, hormon koji reguliše nivo šećera u krvi. Da bi nadoknadio taj slabiji odgovor, organizam počinje da luči veće količine insulina nego što bi inače bilo potrebno.
Povišen nivo insulina, međutim, ne utiče samo na metabolizam glukoze. Insulin deluje i na jajnike, gde podstiče prekomernu produkciju androgena, muških polnih hormona koji u manjim količinama postoje i kod žena, ali čiji višak remeti normalan razvoj folikula.
Kada su androgeni povišeni, proces sazrevanja jajne ćelije se prekida pre nego što dostigne fazu spremnu za ovulaciju. Folikuli počinju da rastu, ali stanu na pola puta. To su upravo one sitne strukture koje su se na ultrazvuku ranije pogrešno tumačile kao ciste.
Posledica je neredovna ili izostala ovulacija, a time i smanjena verovatnoća prirodnog začeća iz meseca u mesec. Ovo je, u stvari, najčešći uzrok takozvane anovulatorne neplodnosti - neplodnosti uzrokovane izostankom ovulacije, a ne strukturnim problemom na jajnicima ili jajovodima.
Ono što stariji naziv nije komunicirao jeste da je ovaj lanac, insulinska rezistencija, povišen insulin, povišeni androgeni, poremećena ovulacija, povezan i cikličan, i da metabolička komponenta često prethodi reproduktivnim simptomima, a ne obrnuto. Zato lečenje usmereno isključivo na jajnike, bez procene metaboličkog statusa, često ne rešava koren problema.
Novi naziv pomera fokus sa pojedinačnog organa na ukupno zdravlje pacijentkinje. U praksi to znači da žena sa ovom dijagnozom zaslužuje i endokrinološku i metaboličku procenu, ne samo ginekološki pregled i ultrazvuk. To uključuje proveru nivoa insulina i glukoze, lipidnog statusa i, po potrebi, dodatnih hormonskih parametara, jer se korekcijom metaboličkog dela slike u velikom broju slučajeva poboljšava i redovnost ovulacije.
Priprema organizma pre začeća i pre postupka VTO
Kada je reč o planiranju trudnoće, bilo prirodnim putem ili kroz postupak vantelesne oplodnje (VTO) odnosno intrauterine inseminacije (IUI), vremenski okvir je važniji nego što se često misli. Proces sazrevanja jajne ćelije, od trenutka kada folikul krene u razvoj do ovulacije, traje oko 90 dana. To znači da promene u ishrani, telesnoj težini ili fizičkoj aktivnosti uvedene neposredno pre postupka gotovo nikad ne stignu da utiču na kvalitet jajne ćelije koja se tog meseca oslobađa. Efekat se vidi tek nekoliko ciklusa kasnije. Zbog toga pripremu organizma planiramo unapred, po mogućnosti tri meseca pre planiranog začeća ili početka VTO/IUI postupka.
U ovoj fazi ima smisla proveriti osnovne metaboličke parametre, na primer nivo glukoze i insulina našte, lipidni status, kao i hormone koji direktno utiču na ovulaciju. Na osnovu tih nalaza, plan pripreme se prilagođava svakoj pacijentkinji pojedinačno.
Telesna masa igra ulogu, ali ne u smislu jednog univerzalnog cilja za sve pacijentkinje. Kod dela njih i umeren gubitak telesne mase može poboljšati insulinsku osetljivost i redovnost ovulacije, dok kod drugih fokus treba da bude na sastavu ishrane i nivou fizičke aktivnosti, bez insistiranja na broju na vagi. Redovna umerena fizička aktivnost, u kombinaciji sa ishranom koja stabilizuje nivo šećera u krvi, jedan je od retkih faktora za koje postoje dosledni dokazi o pozitivnom uticaju na insulinsku osetljivost.
U ovom delu pripreme svoje mesto ima i nutritivna podrška, ne kao zamena za medicinsku terapiju, već kao dopuna uravnoteženoj ishrani. O tome šta nauka trenutno kaže o ishrani i plodnosti kod PMOS-a detaljnije govori nutritivna podrška kod PMOS-a, edukativni sadržaj koji objašnjava ulogu pojedinih nutrijenata u ovoj fazi pripreme. Isto tako je važno znati i gde nutritivna podrška nema domet: ona ne može da nadoknadi neregulisanu insulinsku rezistenciju, niti da zameni hormonsku terapiju kada je ona indikovana.
Kada se javiti lekaru
Postoji nekoliko jasnih signala kada preporučujemo da se javite ginekologu radi provere:
- neredovni menstrualni ciklusi koji traju duže od tri meseca
- izostanak trudnoće nakon 12 meseci redovnih pokušaja (odnosno nakon 6 meseci ako ste starije od 35 godina)
- znaci povišenih androgena su izraženija akne, pojačana dlakavost po telu ili licu, ili opadanje kose po muškom tipu
Nijedan od ovih znakova sam po sebi ne znači da je trudnoća isključena, ali svaki od njih je razlog da se dijagnostika ne odlaže. U našoj praksi za ovakve situacije postoji posebno PCOS savetovalište, u okviru kojeg pravimo individualni plan dijagnostike i pripreme, od hormonskog statusa do procene ovarijalne rezerve.
Više o samom stanju pisali smo u tekstu o PCOS-u, a o proceni plodnosti u tekstu o ovarijalnoj rezervi.
Najčešća pitanja
Da li moram da menjam dijagnozu ili medicinsku dokumentaciju?
Ne. Postojeća dijagnoza i dalje važi, a promena naziva ne zahteva izmenu nalaza ili dokumentacije.
Da li je PMOS nova bolest?
Ne. Reč je o istom stanju koje je ranije nosilo naziv PCOS, samo pod tačnijim i preciznijim nazivom.
Mogu li i dalje da pretražujem informacije pod nazivom PCOS?
Da. Oba termina će biti u upotrebi tokom narednog trogodišnjeg prelaznog perioda, a puna implementacija novog naziva u međunarodnim vodičima planirana je za 2028. godinu.
Da li PMOS znači da ne mogu da zatrudnim?
Ne. Reč je o najčešćem uzroku anovulatorne neplodnosti, koja je u velikoj meri podložna lečenju uz odgovarajuću dijagnostiku i terapiju.
BabyLab Female kao deo nutritivne podrške plodnosti
Kada govorimo o pripremi za trudnoću, nutritivnu podršku uvek posmatramo kao deo šireg, individualno prilagođenog plana, a ne kao zamenu za pravilnu ishranu, dijagnostiku ili terapiju kada je ona potrebna.
Upravo zato mi je posebno drago što kao ambasador BabyLab-a mogu da podržim pristup koji je blizak načinu na koji i sama radim sa pacijentkinjama. BabyLab Female preporučujem ženama kod kojih procenim da ovakav vid nutritivne podrške može imati svoje mesto u pripremi za trudnoću, bilo da trudnoću planiraju prirodnim putem ili se pripremaju za postupak asistirane reprodukcije.
BabyLab Female je formulisan kao nutritivna podrška ženama u periodu pripreme za začeće, sa pažljivo odabranim sastojcima usmerenim na nutritivne potrebe u ovoj fazi.
Saznajte više o BabyLab Female proizvodu →
NAPOMENA: Nutritivna podrška ne zamenjuje medicinsku dijagnostiku i terapiju. Njeno uvođenje treba uvek biti u dogovoru sa lekarom koji vodi lečenje.
Dr Mirjana Anđelić, spec. ginekologije i akušerstva, sub. spec. steriliteta i fertiliteta
Poliklinika Anđelić i saradnici
Brojevi telefona:
+381 (0)21 301 06 81
+381 (0)62 787 578
Email: ordinacija@drandjelic.rs
Bulevar Evrope 2a, Novi Sad
