Najčešće postavljana pitanja
mr sci dr Mirjana Anđelić
• Kada se javiti na prvi ginekološki pregled?
Ukoliko nemate neki medicinski problem, prvi ginekološki pregled se preporučuje u 18 godini.
Pre početka redovnih ginekoloških pregleda, mlade žene uvek mogu da posete ginekologa i na taj način da reše eventualne nedoumice u vezi sa planiranjem prvog seksualnog odnosa kao i u vezi sa eventulanim tegobama koje mogu imati. Međutim, potrebno je da se javite ginekologu ukoliko imate neki od sledećih problema:
– imate 16 godina, a još uvek niste dobili prvu menstruaciju
– imate 18 godina, a nikada ranije niste posetili ginekologa
– postali ste seksualno aktivni
– seksualno ste aktivni i primetili ste izostanak menstruacije
– imate duge menstruacije (duže od devet dana)
– imate grčve u donjem delu stomaka
– imate obilan sekret iz vagine
– imate svrab u predelu genitalija
– razmišljate o tome da koristite neko kontraceptivno sredstvo
• Koja su najbolja kontraceptivna sredstva?
- Kondom
- Kontraceptivna pilula
- Flasteri
- Hormonska spirala
- Pilula za dan posle
- Dijafragma
• Šta je pilula za dan posle i kako se koristi?
Pilula za dan posle ili hitna oralna kontracepcija je hormonska pilula koja se koristi posle nezaštićenog sekusualnog odnosa ili ako korišteno kontraceptivno sredstvo nije pravilno upotrebljeno (pucanje kondoma, pomeranje dijagragme ili cervikalne kape). Pilula za dan posle može da se koristi u prvih 72h (odnosno 3 dana) nakon nezaštićenog seksualnog odnosa. Njena pouzdanost je oko 75-85% i umnogome zavisi od vremena kada se upotrebi. Najbolje dejstvo postiže se ako se pilula uzme u što kraćem roku odnosno u prvih 12-24h od nezaštićenog seksualnog odnosa i u tom slučaju smatra se da sprečava trudnoću kod 9 od 10 žena.
Menstruacioni ciklus nakon uzimanja tablet može nastupiti par dana pre ili posle očekivanog perioda. Ukoliko očekivana menstruacija kasni duže od par dana ili izostane, obavezno se javiti ginekologu da se isključi eventualna trudnoća.
Hitna kontracepcija može da se koristi više od jednog puta u dužem vremenskom period, ali ne bi trebala da se služi kao redovno kontraceptivno sredstvo. Čim postoji potreba za češćim korišćenjem ove vrste pilule znači da je potrebno uključiti neko od savremenih metoda kontracepcije koje je bolje, sigurnije i bezbednije.
• Šta treba znati o Papanikolau testu?
PAP-a test ili Papanicolau test je bris sa grlića materice (lat. cervix uteri) koji pokazuje da li postoje neke promene na njegovim ćelijama. Bris se uzima tokom ginekološkog pregleda i bezbolan je. Uzorak se uzima sa površine grlića i iz početnog unutrašnjeg dela kanala grlića materice, razmazuje se na pločicu i boji. Citoskriner ili patolog pregleda ovaj bris i izdaje nalaz.
Prvi Papa test – bris treba uraditi najkasnije u roku od 2-3 godine od prvih seksualnih odnosa, a zatim jednom godišnje do 30-35 godine. Ako je žena tako postupila i svi su nalazi bili uredni, od 35. do 65. godine ga može kontrolisati jednom u 2-3 godine, a posle 65. godine se više ne mora raditi. Ukoliko se nađu neke promene na Papa brisu, ginekolog će preporučiti dodatne metode dijagnostike (kolposkopija, HPV tipizacija, biopsija…) ili kontrole na 3-6 meseci u izvesnom periodu vremena.
• Preventivne mere za sprečavanje urinarne inkontinencije?
Urinarna inkontinencija ili inkontinencija mokraće je nemogućnost kontroliranja mokrenja, tj. zadržavanja mokraće, koja se očituje u rasponu od povremenog “bežanja” mokraće do potpune nemogućnosti zadržavanja mokraće.
Prevencija nekontrolisanog mokrenja
Preventivne mere uključuju održavanje optimalne telesne težinu, jer gojazne osobe trpe veći pritisak na bešiku. Potrebno je izbegavati alkohol, gazirane sokove, kafu i cigarete, čaj, veštačke zaslađivače, pojedine začine, te lekove poput diuretika, beta-blokatora, antidepresiva, tableta za spavanje i antihistaminika.
Kako se leči nekontrolisano mokrenje
Izbor odgovarajuće terapije zavisi od tipa inkontinencije.
Kegelove vežbe
Stisnite mišiće karlice kao da zaustavljate mokrenje i ostanite u tom položaju osam sekundi, a potom ih na osam sekundi opustite. Vežbu ponovite osam puta. Zatim stisnite mišiće i izdržite što je moguće duže.
Odlaganje mokrenja
U kombinaciji s Kegelovim vežbama praktikuje se i svesno odlaganje mokrenja kako bi pacijent s vremenom izvežbao bešiku i produžio interval između dva mokrenja. U početku to može biti odlaganje na svega deset minuta, a onda taj period treba produžavati. Planirajte odlazak u toalet u određenim intervalima tokom dana, recimo, na svaka dva sata. Ako se potreba javi ranije, pokušajte da izdržite deset minuta pre nego što ispraznite bešiku. Velika pomoć ovoj metodi svakako su vežbe disanja i tehnike relaksacije.
Lekovi za nekontrolisano mokrenje
Ukoliko se koriste, lekovi se obično kombinuju s drugim tehnikama i vežbama. Antiholinergetici utiču na nervne završetke, a mogu pomoći u slučaju nagonske inkontinencije. Hormonska terapija podrazumeva male doze estrogena, koje mogu ojačati tkiva mokraćnih kanala i ublažiti neke tegobe izazvane inkontinencijom.
Elektrostimulacija
Kratkotrajnom električnom stimulacijom zatežu se i jačaju mišići poda karlične duplje i uretre. Na taj način stabilizuju se mišići i uspostavlja normalni fiziološki refleksni mehanizam. Ova metoda pomoći će vam da rešite problem s inkontinencijom uz vrlo malo neželjenih efekata.
TVT metoda
Ovo je veoma jednostavan, bezbedan i efikasan postupak, koji podrazumeva ugradnju polimerimplantata – tračice koja se postavlja oko mokraćne cevi i podržava je. Zahvat se može izvesti i ambulantno, u spinalnoj anesteziji, intervencija traje oko pola sata, a oporavak je kratak – pacijent može napustiti medicinsku ustanovu dan nakon operacije
• Šta je Sindrom policističnih jajnika?
PCOS – policistični jajnici je sindrom gde varira veličina jajnika i gde se može uočiti niz sitnih folikula povezanih međusobno, a čija je veličina maksimalno od 7 do 8 mm u prečniku. Policistični jajnici predstavljaju skup simptoma: amenoreja (izostanak menstruacije), pojačana dlakavost i gojaznost udruženi s povećanim i policističnim jajnicima.
PCOS se javlja kod oko 3% adolescentkinja i odraslih žena. Može se pojaviti već s prvom menstruacijom. Kod mladih devojaka se relativno često postavlja dijagnoza PCOS kod problema neredovnih ciklusa za vreme puberteta. Najčešći uzrok policističnim jajnicima je hiperandrogenemija – povišen nivo muških polnih hormona androgena u predpubertetskom dobu. Karakteristike su u početku blagi hormonski disbalans, a kasnije se mogu javiti značajna odstupanja u hormonskom statusu: porast nivoa muških polnih hormona testosterona i androstendiona, kao i izmenjena funkcija hipofize.
Rani početak brojnih hormonskih i metaboličkih odstupanja, kao i često pasivan odnos prema lečenju PCOS nosi čitav niz rizika za zdravlje žene kao što su: neredovna krvarenja iz materice, dva do tri puta češći spontani pobačaji, anemija, kao i abnormalna visina triglicerida i holesterola u krvi. Rizik nastanka povišenog krvnog pritiska kod pacijentkinja s PCOS je povećan za 40%, a rizik nastanka šećerne bolesti za 16% je povišen. Rak sluzokože materice i jajnika je dva do tri puta češći zbog hronične anovulacije i konstantno povišene visine estrogena.
• Koliko je čest rak grlića materice?
Zahvaljujući istraživanju od preko 30 godina danas je poznato da je glavni uzročnik raka grlića materice humani papilomavirus (skraćeno HPV) – pronađen u 99,7% dijagnostikovanih slučajeva u svetu. Među njima, najonkogeniji su HPV tipovi 16 i 18 koji su odgovorni za oko 70% slučajeva raka grlića materice.
HPV infekcija je vrlo česta infekcija kod žena i muškaraca. Prenosi se polnim odnosom i kod relativno malog broja zaraženih žena ona može dovesti do nastanka raka grlića materice. Problem je što gotovo 80% polno aktivnih žena bude bar jednom tokom života zaraženo, pa tada i mali procenat mogućnosti za nastanak raka daje veliki broj slučajeva (već pomenutih 500 000 slučajeva godišnje).
Za sprečavanje raka grlića materice osnovu čini redovan, bezbolan ginekološki pregled tokom koga se uzima bris sa grlića materice koji se zatim ispituje pod mikroskopom na prisustvo abnormalnih ćelija i testira na prisustvo HPV virusa. Negativan rezultat na cobas HPV testu obezbedjuje potpunu sigurnost od nastanka raka grlića materice u sledeće 3 godine.
• Kada počinjem da sumnjam da patim od steriliteta?
Prošlo je već nekoliko meseci od kako bezuspešno pokušavate da ostanete u drugom stanju? Ne obeshrabrujte se, evo šta bi trebalo da preduzmete! Ali, odakle da počnete?
Ako ste uplašeni i zbunjeni, pročitajte ovih pet osnovnih stvari koje morate znati:
- Morate znati kada i od koga da potražite pomoć
- Morate da se borite za sebe
- Nemate čega da se stidite!
- Niste sami!
- Sami odlučite koji tretman ćete izabrati
• Prvi koraci u lečenju steriliteta?
Prvi korak u lečenju steriliteta je utvrđivanje uzroka, što se postiže različitim testovima. Ti testovi se odnose i na žene i na muskarce. Kako je ljudski reproduktivni sistem veoma komplikovan, testovi mogu da traju i nekoliko meseci. Kada se uzrok otkrije pristupa se mogućem lečenju sa dobrim šansama da dodje do oplođenja. Postoji mogućnost da se uzrok ne otkrije i takvo stanje se naziva idiopatski sterilitet, međutim uz određene metode lečenja moguće je izlečiti i takav sterilitet. Preporuka je da se prvo muškarac testira, jer ti testovi su jednostavniji i brži u odnosu na testove koji se sprovode na ženama.
Testovi za muškarce
Opšti pregled: uključuje pregled genitalija i pitanja koja uključuju istoriju bolesti, lekove koje koristite i seksualne navike.
Spermogram: najbitniji test za muškarce. U laboratoriji se testira analizira količina sperme, boja i prisustvo infektivnih agenasa ili krvi. Odredjuje se broj spermatozoida, oblik i pokretljivost.
Hormonalni testovi: iz krvi se odedjuje nivo testosterona i ostalih muških hormona.
Ultrazvuk: pomoću ultrazvuka moguće je videti da li postoji opstrukcija kanali ili retrogradna ejakulacija.
Testovi za žene
Opšti pregled: uključuje opšti pregled, ginekološki pregled, istoriju bolesti, pitanja vezana za menstrualni ciklus i seksualne navike kao i lekove koje koritite.
Hormonalni testovi: odredjuje se nivoi hormona da bi se ustanovilo da li ovulacija uopste postoji, određuju se nivoi ženskih seksualnih hormona, tiroidnog hormona kao i hormoni hipofize.
Histerosalpingografija: proverava se stanje materice i jajovoda. Tečnost se ubacuje u matericu i rentgenom se odredjuje sa li je tecnost stigla do jajovoda. Moguće je odrediti da li postoji blokada jajovoda kao i na kom se mestu nalazi. Ovo se može izlečiti operacijom.
Ultrazvuk: moguće je odrediti da li postoji neka deformacija u genitalnom sistemu.
Genetska testiranja: pokazuju da li postoji neki genetski defekt koji uzrokuje sterilitet.
Laparoskopija: pomoću ove metode moguće je odrediti da li postoji endometrioza ili ožiljno tkivo, kako i defekti materice i jajovoda. Obavlja se u opštoj anesteziji.